Kada bi čovek znao za svu lekovitu moć koprive, nikada ne bi na nju nagazio. Kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka. Za njeno lekovito dejstvo koristi se cela biljka, list, koren i seme koprive. Za lek se u proleće i jesen skuplja korenje. U prolece se skupljaju listovi i vršike, a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.



Veoma je efikasna za za pročišćavanje krvi i pojačavanje izlučivanja tečnosti iz organizma, pa je našla primenu kod svih oboljenja izazvanih akumuliranjem toksina u organizmu (ekcemi, glavobolje, reumatizam, giht, artritisi). Ima blagotvorno dejstvo kod raznih oboljenja koja nastaju kao posledica preteranog opterećenja jetre, žuči, slezine i bubrega toksičnim materijama. Jetra i bubrezi su odgovorni za prerađivanje i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Ukoliko su ovi organi preopterećeni ili ne uspevaju da izluče štetne materije napolje, nastaje pogodno tlo za razvoj oboljenja koja nastaju kao posledica opterećenosti toksinima (reuma, giht, migrene, ekcemi). Kopriva sprečava nastanak peska u bubrezima i bešici.

Zahvaljujući svojstvima da pročišćava krv i vraća snagu, kopriva se koristi u kuri od mesec dana radi pročišćavanja organizma i pripreme za zimu (u jesen), odnosno oporavka (u proleće). U periodu posle zime, kod stanja opšteg zamora i iscrpljenosti („prolećni umor“), kura čajem od koprive upotrebljenim u vidu 2-3 šoljice tokom dana čini da se čovek relativno brzo mnogo bolje oseća, vraća mu se energija i snaga.

Kopriva je bogata gvožđem, pa se koristi kod anemija izazvanih nedostatkom gvožđa. U narodnoj medicini se smatra da kopriva „jača krv“, pa se korisiti kod bledila, anemija, malokrvnosti, nedostatka energije, brzog umaranja.



Kopriva sadrži brojne vitamine i minerale, pa je neki travari smatraju za prirodni multimineralni i multivitaminski kompleks. Kopriva sadrži vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magnezijum, fosfor, silicijumovu kiselinu (mravlju kiselinu i histamine koji žare). . Izuzetno je bogata ranim korisnim sastojcima: belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar.

Koren koprive ulazi u sastav čajnih mešavina za lečenje oboljenja uvećane prostate i upala mokraćnih puteva. Kopriva sadrži komponente koje regulišu nivo slobodnih androgena (muških polnih hormona), posledično se povećava metabolizam u otečenom tkivu prostate, eliminiše se zastoj tečnosti i otvaraju suženi mokraćni putevi.

Takođe se koristi protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, tuberkoloze pluća, bronhitisa, oboljenja zglobova, za zarastanje rana, protiv zracenja, čira na želudcu, nesanice, nervoze. Zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se,i pored toga sto se ne uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupačnim povrćem, naravno i lekom.Na našim trpezama je retko ima mada se može pripremiti na više načina.

Kopriva se koristi i kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu, plućnih oboljenja. Kopriva se primenjuje i protiv opadanja kose i peruti u vidu šampona i tinktura za utrljavanje u koren kose, ali i kao čaj i tinktura za unutrašnju upotrebu.

Opadanje kose je česta prateća pojava anemije, pa kopriva koja je bogata gvožđem utiče na rešenje pravog uzroka problema. Sem gvožđa, kopriva sadrži i silicijumovu kiselinu, a silicijum je neophodan gradivni element koji omogućava izgradnju kože i kose. Stoga se kopriva uspešno koristi i kod kožnih oboljenja: ekcemi, herpes, akne, lišajevi, gljivice.



Kod gihta i reumatskih oboljenja kopriva se primenjuje i u vidu kupki, oko 200g lista koprive se stavi u kupku. Pošto je dobar diuretik (stimuliše izlučivanje tečnosti) kopriva doprinosi i izlučivanju mokraćne kiseline, koja prouzrokuje giht, kao i drugih razgradnih produkata metabolizma.

Kopriva stimuliše rad organa za varenje, smanjuje bolove u želudcu, stimuliše sekreciju želudačnih žlezda, stimuliše funkcionisanje jetre, žuči, slezine i pankreasa. Doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, zahvaljujući uticaju na gušteraču. Smatra se da utiče i na smanjenje holesterola u krvi, pa usporava procese ateroskleroze. Kopriva smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna menstrualna krvarenja, krvarenja iz nosa, iz želuca zahvaljujući prisustvu vitamina K.

Čaj od koprive se koristi i kod alergijskih oboljenja, pri čemu ga treba piti tokom dužeg vremenskog perioda. Kopriva u sebi sadrži značajnu količinu minerala: gvožđa, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, vitamine B2 i B5, vitamin A, vitamin C i K.

List koprive pokazuje sledeća farmakološka dejstva: analgetsko (smanjuje bol), hemostatsko (zaustavlja krvarenje), antibakterijsko, antivirusno, protivupalno, lokalno anestetsko, diuretičko.

Kod oboljenja koštano-mišićnog sistema, kao što je osteoartritis, smatra se da kopriva ispoljava analgetsko i protivupalno dejstvo. Zahvaljujući prisustvu kvercetina, kopriva stabiliše mastocite (ćelije odgovorne za alergijske simptome) i sprečava oslobađanje histamina kod alergijskih reakcija. Kopriva ima diuretička svojstva (ubrzava izlučivanje tečnosti iz organizma), pa utiče i na regulaciju krvnog pritiska.

Kopriva sadrži beta-sitosterol koji reguliše rad prostate i sprečava njeno uvećanje. Čaj od koprive se priprema tako što se u ključalu vodu stavi kafena kašičica koprive, poklopi se i ostavi da odstoji par minuta. Čaj ne treba kuvati, posle par minuta stajanja procedi se i pije u gutljajima. Preventivno se čaj od koprive pije samo jednom dnevno, a kod lečenja bolesti od 2-3 šoljice do 2 litre dnevno. Koristi se i u vidu tinktura (alkoholni ekstrakt).



Čaj od cele biljke odvaja sluz iz pluća, čisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lečenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, ponajviše mokraćom odvaja loše sokove iz tela.

Pomešana s drugim biljkama leči čireve na želudcu i crevima, čisti krv, pospešuje probavu, srnanjuje uzrujanost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice.


Dragana Tomić,
dipl. ing. zaštite bilja